Časovničar iz Bitolja: Vreme mereno između tri carstva

1. Džepni sat marke „Tissot” i gravura na tri jezika

U privatnoj zbirci antikviteta u Skoplju čuva se izuzetno svedočanstvo zanatskog majstorstva: teški srebrni džepni sat marke Tissot & Fils, izrađen u Švajcarskoj oko 1890. godine. Na unutrašnjoj strani trostrukog srebrnog poklopca sata finim graverskim dletom urezan je natpis koji svedoči o nestalom kosmopolitskom svetu stare bitoljske čaršije:

„Kosta H. Nastev — Časovničar i graver, Širok Sokak, Bitolj (Manastir)” Natpis je ponovljen na tri jezika: na francuskom (Horlogerie & Bijouterie K. H. Nasteff, Monastir), na otomansko-turskom arapskim pismom, i na grčkom jeziku.

Ovaj sat je pripadao Kosti Hadži Nastevu (1852–1924), cincarskom majstoru i optičaru, čija se radnja nalazila na najelitnijem mestu bitoljskog Širokog Sokaka, tačno prekoputa zgrade Ruskog carskog konzulata i nekoliko koraka od ateljea braće Manaki.

Fotografija starog majstora sačuvana uz sat prikazuje čoveka dostojanstvenog držanja u evropskom prsluku, sa zlatnim lancem preko stomaka, liderskom bradom i optičarskim sočivom zataknutim za obod prsluka. Ispred njega, na radnom stolu od masivne hrastovine, poređani su precizni švajcarski šrafcigeri, lupe, bočice sa uljem od kitove masti i stotine minijaturnih zupčanika koji su kucali u savršenom ritmu.

2. Bitolj — Diplomatski centar i „Grad konzula”

Da bi se razumela važnost zanata Koste Nasteva, potrebno je sagledati istorijski kontekst Bitolja krajem 19. veka. Pod osmanskom upravom, Bitolj (tadašnji Manastir) bio je administrativno i vojno sedište celog Bitoljskog vilajeta, koji je obuhvatao prostor današnje Zapadne Makedonije, delove Albanije i severne Grčke. Bio je sedište Treće osmanske armije i grad u kome je boravilo preko 50.000 stanovnika, od kojih su Cincari (Aromuni) činili najbogatiji, najobrazovaniji i najuticajniji sloj trgovačke i intelektualne elite.

Zbog strateškog položaja, u Bitolju su svoje generalne konzulate otvorile sve vodeće evropske sile: Ruska carevina, Austro-Ugarska, Velika Britanija, Francuska, Kraljevina Italija, Kraljevina Srbija, Grčka i Rumunija.

Širok Sokak je bio balkanski korzo bez premca: tu su se mešali turski oficiri u svečanim mundirima sa sabljama, evropski konzuli u frakovima sa ordenjem, cincarske dame u najnovijim toaletama dopremljenim parobrodima iz Pariza i Beča, i bogati trgovci koji su raspravljali o cenama žita, vune i opijuma. U takvom gradu tačno vreme je bilo statusni simbol:

• Osmanski paše su merili vreme po turskom lunarnom satu (alaturka);
• Evropski konzuli su zahtevali precizno srednjoevropsko vreme (alafranka);
• Trgovci na čaršiji su morali da usklade svoje teftere sa polascima vozova na novootvorenoj pruzi Solun–Bitolj (1894).

Kosta Nastev je bio čovek koji je usklađivao sva ta vremena.

3. Majstorstvo merenja sekundi: Klijenti i anegdote

U svojoj radionici Kosta Nastev nije samo prodavao satove uvežene iz Ženeve i Šafhauzena; on ih je popravljao, čistio, podešavao nemirnice i lično gravirao posvete na zlatnim i srebrnim kućištima.

U njegovim sačuvanim radioničkim beležnicama nalaze se imena najznačajnijih ličnosti epohe:

• Ruski konzul Aleksandar Rostkovski (koji je tragično ubijen u Bitolju 1903. godine) redovno je donosio svoj mornarički hronometar na baždarenje;
• Srpski vicekonzul i književnik Branislav Nušić bio je čest gost radnje, gde je satima razgovarao sa starim Kostom o poreklu i istoriji aromunskih porodica;
• Mladi turski pitomci Vojne akademije u Bitolju (među kojima je u to vreme bio i budući otac moderne Turske, Mustafa Kemal Ataturk) kupovali su kod Nasteva svoje prve džepne satove sa luminiscentnim brojčanicima za noćne vojne vežbe;
• Braća Janaki i Milton Manaki kod njega su nabavljali precizne zupčanike i opruge za popravku svoje filmske kamere „Bioscope 300”.

Postoji zabeležena anegdota iz 1908. godine, u vreme Mladoturske revolucije: kada su oficiri Enver-bega proglasili Ustav na ulicama Bitolja, turski komandant grada je uleteo u radnju Koste Nasteva tražeći da mu sat na gradskoj Sat-kuli (Sahat-kula) odmah podesi na novo, evropsko računanje vremena:

„Majstore Kosta, staro vreme sultana je prošlo! Od danas carstvo kuca po evropskim sekundama!” — uzviknuo je oficir. Stari majstor se samo blago osmehnuo, pogledao kroz lupu i mirno odgovorio: „Gospodine majore, carevi i ustavi se menjaju, ali zakon klatna i točka ostaje isti od postanka sveta. Vreme ne sluša naređenja — ono samo teče.”

4. Ratne oluje i propast čaršije

Mirni svet precizne mehanike i trgovačke elegancije srušio se sa izbijanjem Prvog svetskog rata. Kada je 1916. godine uspostavljen Solunski front, Bitolj se našao na samoj liniji vatre između savezničkih (srpskih, francuskih, britanskih) trupa i nemačko-bugarskih snaga ukopanih na visovima Pelistera.

Grad je dve godine svakodnevno zasipan hiljadama artiljerijskih granata. Radnja Koste Nasteva na Širokom Sokaku je teško oštećena, stakleni izlozi su razbijeni, a mnogi dragoceni mehanizmi uništeni pod ruševinama. Majstor Kosta je odbio da napusti svoj dom: u podrumu kuće nastavio je da popravlja poljske satove i kompase za srpske i francuske oficire.

Nakon rata, ostareo i narušenog zdravlja, Kosta je obnovio radnju, ali svet više nije bio isti. Konzuli su otišli, carstva su se raspala, a stare trgovačke porodice su se raselile ka Beogradu, Solunu i Bukureštu.

5. Zaveštanje: Takt koji traje duže od carstava

Kosta Hadži Nastev preminuo je u Bitolju 1924. godine. Sahranjen je na cincarskom pravoslavnom groblju u crkvi Svete Bogorodice u Bitolju.

Njegov džepni sat sa početka priče i danas radi. Kada se navije srebrna krunica, čuje se jasan, ritmičan i metalni zvuk nemirnice: tik-tak, tik-tak. U tom zvuku sadržano je vekovno pamćenje naroda koji je kroz sve istorijske oluje, promene granica i propasti carstava umeo da sačuva meru, red, lepotu rada i večni takt ljudskog dostojanstva.

Izvori i bibliografija

• Trajkovski, Aleksandar: Bitolskite esnafi i trgovija vo XIX i pocetokot na XX vek, Skopje, 1994.
• Popović, Dušan J.: O Cincarima, Drugo izdanje, Beograd, 1937.
• Kahl, Thede: Aromanian Urban Elites in Monastir (Bitola), Journal of Balkan Studies, 2001.
• Nušić, Branislav: S Kosova na sinje more (poglavlje o diplomatskim danima u Bitolju), SKZ, Beograd, 1902.
• Istorijski arhiv u Bitolju: Fond trgovačkih i zanatskih radnji Širokog Sokaka (1880–1930).