Kako opisati i sačuvati staru fotografiju: Praktičan vodič

1. Uvod: Fotografija kao krhki istorijski dokument

Stara fotografija iz 19. ili ranog 20. veka nije obična slika kakvu danas pravimo stotinama puta dnevno mobilnim telefonima. To je unikatno hemijsko, fizičko i umetničko remek-delo: tanani sloj srebro-bromidne emulzije, albumina ili kolodijuma nanesen na staklenu ploču ili pamučni karton, koji u sebi nosi zamrznuti delić sekunde jednog prohujalog sveta.

Međutim, stare fotografije su izuzetno osetljive. Vlaga, toplota, masnoća sa ljudskih prstiju, direktno sunčevo svetlo i kiseline iz običnog papira svakodnevno nagrizaju ove krhke svedoke prošlosti. Ako se o njima ne brinemo na pravilan način, lica naših pradedova će za nekoliko decenija nepovratno izbledeti u bele mrlje.

Ovaj stručni vodič objašnjava principe preventivne konzervacije, bezbednog rukovanja, pravilnog opisivanja (katalogizacije) i profesionalne digitalizacije stare fotografske građe.

2. Zlatna pravila rukovanja: Čiste ruke i bela rukavica

Prvo pravilo muzejske struke glasi: nikada ne dodirujte površinu fotografije golim prstima!

• Ljudska koža uvek luči masnoće i mikroskopske tragove znoja koji sadrže soli i kiseline. Svaki otisak prsta ostavljen na staroj fotografiji posle nekoliko godina pretvara se u trajnu žutu ili braon mrlju koja se hemijski više ne može ukloniti bez oštećenja emulzije;
• Kada radite sa starim fotografijama, koristite čiste pamučne ili nitrilne rukavice;
• Ako nemate rukavice, temeljno operite ruke sapunom, dobro ih osušite i držite fotografiju isključivo za same ivice kartonskog nosača;
• Radite na čistom stolu prekrivenom belim papirom ili čistim platnom, bez hrane, pića ili otvorenih mastila u blizini.

3. Preventivna konzervacija: Gde i kako čuvati originale?

Najveći neprijatelji fotografija jesu: vlaga, svetlost, visoka temperatura i kiseli materijali: 1. Zaboravite na samolepljive „magnetne” albume! - Popularni albumi iz 1970-ih i 1980-ih sa lepljivim kartonom i plastičnom folijom predstavljaju smrt za stare fotografije. Lepak sadrži sumpor i kiseline koji hemijski nagrizaju sliku, dok plastična folija stvara vlagu i lepi se za emulziju tako da se fotografija više nikada ne može odvojiti bez kidanja; 2. Arhivski beskiselinski materijali (Acid-Free): - Originale čuvajte u pojedinačnim kovertama od beskiselinskog papira ili u namenskim prozirnim folijama od inertnog poliestera (Mylar) ili polipropilena; - Koverte složite u čvrste arhivske kartonske kutije; 3. Klimatski uslovi: - Idealna temperatura za čuvanje fotografija je između 16°C i 20°C, uz relativnu vlažnost vazduha od 30% do 50%; - Nikada ne čuvajte porodične albume u podrumu ili na tavanu! Podrumi su puni vlage i plesni, dok se na tavanima leti razvijaju temperature preko 40°C koje isušuju karton i dovode do pucanja emulzije; 4. Zaštita od svetlosti: - Originalne fotografije iz 19. veka ne treba držati uramljene na zidu izložene direktnom dnevnom svetlu. Za uramljivanje na zidu koristite kvalitetnu digitalnu reprodukciju, dok original treba da počiva u mraku arhivske kutije.

4. Kako pravilno opisati fotografiju (Katalogizacija)

Fotografija bez opisa vremenom gubi identitet. Svaka fotografija u vašoj zbirci treba da ima svoj prateći opis:

• Identifikacioni broj: Dodelite fotografiji jednostavnu šifru (npr. FOTO-001, FOTO-002);
• Ko je na fotografiji: Poimenično navedite lica sleva nadesno;
• Datum i mesto snimanja: Ako datum nije poznat, navedite približno (npr. „oko 1895. godine, Beograd”);
• Atelje i fotograf: Prepišite tekst žiga sa poleđine (npr. „Atelje Milan Jovanović, Beograd, Knez Mihailova ulica”);
• Povod snimanja: Veridba, završetak mature, polazak u vojsku, porodični praznik;
• Kako pisati po fotografiji:

- ZAPAMTITE: Nikada, ni pod kakvim uslovima, ne pišite po fotografiji hemijskom olovkom, flomasterom, perom ili mastilom! - Za beleške na poleđini koristite isključivo meku grafitnu olovku (tvrdoće 2B ili 3B), pišući sasvim blagim pritiskom uz sam donji rub kartona, tako da se na prednjoj strani ne napravi nikakvo udubljenje.

5. Pravilna digitalizacija (Skeniranje)

Digitalizacija je najbolji način da zaštitite original i omogućite deljenje fotografije sa rođacima:

• Koristite ravan skener (flatbed scanner): Nikada ne koristite skenere koji provlače papir kroz valjke (sheet-fed), jer oni mogu prelomiti i izgrebati stari karton;
• Rezolucija skeniranja:

- Za fotografije formata carte-de-visite i kabinet: skenirajte u rezoluciji od najmanje 600 do 1200 DPI; - Visoka rezolucija omogućava da kasnije uvećate minijaturne detalje nakita, monograma ili vojnih oznaka;

• Format fajla:

- Glavnu arhivsku kopiju sačuvajte u TIFF formatu bez kompresije u 24-bitnoj boji (RGB), čak i ako je fotografija crno-bela (kolor skeniranje beleži autentičnu sepija nijansu i stanje papira); - Za slanje putem mejla ili društvenih mreža napravite manju kopiju u JPEG formatu;

• Obavezno skenirajte i poleđinu (revers): Poleđina sa žigom i posvetom podjednako je važan istorijski dokument kao i samo lice fotografije!

6. Digitalni arhiv za budućnost

Kada digitalizujete i opišete svoju porodičnu zbirku, kopije podelite rođacima na USB fleš diskovima i pošaljite kopiju u digitalni arhiv Srpsko-cincarskog društva „Lunjina”. Na taj način obezbeđujete da lica vaših predaka ostanu sačuvana i zaštićena za vekove koji dolaze.

Izvori i bibliografija

• Ritzenthaler, Mary Lynn & Vogt-O'Connor, Diane: Photographs: Archival Care and Management, Society of American Archivists, Chicago, 2006.
• Debeljković, Branibor: Stara srpska fotografija, Beograd, 1977.
• Priručnik za digitalizaciju i zaštitu fotografske baštine, Arhiv Srbije, Beograd, 2018.
• Malić, Goran: Konzervacija i identifikacija fotografskih procesa XIX veka, Beograd, 2004.
• Uputstva i standardi Međunarodnog saveta za arhive (ICA).