Jedna porodica između dva grada: Mostovi poverenja

1. Uvod: Fenomen bikonfesionalnih i bigradskih porodica

U savremenom svetu često govorimo o globalizaciji, digitalnim nomadima i ljudima koji žive između dve metropole kao o novom fenomenu 21. veka. Međutim, za cincarske trgovačke porodice 18. i 19. veka život između dva grada bio je prirodno stanje i osnovni model postojanja.

Retko koja ugledna cincarska porodica je bila vezana samo za jedno mesto. Najčešće su funkcionisale na osovini između dva ključna čvorišta:

• Kruševo — Beograd;
• Bitolj — Solun;
• Moskopolje — Beč;
• Zemun — Trst;
• Pančevo — Pešta.

Ova podvojenost nije značila raspolućenost, već naprotiv: ona je predstavljala most. Jedna porodica je istovremeno držala kuću u planinskom zavičaju i palatu u dunavskoj luci, spajajući planinsku etiku patrijarhalnog doma sa najvišim dometima evropskog bankarstva i diplomatije.

2. Osovina Kruševo — Beograd: Primer porodice Kiki

Jedan od najlepših primera ove bikoncentrične strukture jeste istorija slavne porodice Kiki:

• Poreklom iz visokoplaninskog Kruševa i Neveske, porodica Kiki je generacijama bila vezana za zavičajne planine, gde su posedovali kamene kuće, podržavali crkve i stipendirali lokalne škole;
• Istovremeno, braća Kiki doseljavaju se u Beograd početkom 19. veka i otvaraju veliku trgovačku radnju na Dorćolu;
• Nikola Kiki (1841–1912) izrastao je u jednog od najbogatijih i najuglednijih beogradskih veletrgovaca. Njegova trgovačka kuća u Knez Mihailovoj ulici bila je simbol preduzetničkog uspeha;
• Uprkos ogromnom bogatstvu i ugledu u Beogradu, Nikola Kiki nikada nije prekinuo vezu sa zavičajem: redovno je slao novčanu pomoć Kruševu i stipendirao talentovane mladiće iz Makedonije koji su dolazili na studije u Beograd;
• Svojim testamentom ostavio je celokupan kolosalni imetak Beogradskoj trgovačkoj omladini za podizanje bolnice i Trgovačke akademije, sagradivši večni most između svog rodnog juga i prestonice Srbije.

3. Osovina Zemun — Trst: Dinastija Spirta i Kurti

Druga fascinantna osovina spajala je rečni Zemun sa pomorskim Trstom:

• Dok je Pavle Spirta gradio neogotičku palatu u Glavnoj ulici u Zemunu i vodio žitnu trgovinu dereglijama duž Save i Dunava, njegovi rođaci i poslovni partneri (porodice Kurti, Ćipko i Teodorović) sedeli su u palatama uz Canal Grande u Trstu;
• Održavali su stalnu razmenu: sremsko žito i banatska vuna transportovani su drumom Lujzijanom do Rijeke i Trsta, gde su pretovarivani na okeanske jedrenjake i izvoženi u Englesku i Francusku;
• Iz Trsta su u Zemun i Beograd stizali tovari kafe, šećera, južnog voća, italijanskog svilenog štofa i knjiga;
• Mladići iz porodice Spirta odlazili su u Trst da uče pomorsko pravo i italijanski jezik, dok su tršćanski rođaci provodili letnje mesece u fruškogorskim vinogradima.

4. Osovina Moskopolje — Beč: Baroni Sina

Najmoćniji primer ovog fenomena na globalnom nivou predstavlja dinastija barona Sina:

• Rodonačelnik Georg Simon Sina stariji potekao je iz Moskopolja;
• Nakon razaranja grada porodica se privremeno naseljava u Nišu i Brašovu, a zatim osniva trgovačku i bankarsku imperiju u carskom Beču;
• Baroni Sina postali su glavni bankari Habzburške monarhije, finansirali izgradnju prve austrijske železnice i podigli Lančani most u Budimpešti;
• Ipak, baron Simon Georg Sina mlađi celog života je gajio duboku svest o balkanskom poreklu: finansirao je podizanje Atinske akademije, Nacionalne opservatorije u Grčkoj i hrama Svete Trojice u Beču, ostajući večni posrednik između antičkog duha Balkana i moderne industrijalizacije Srednje Evrope.

5. Život u pismima i koferima: Psihologija dvostruke pripadnosti

Kako je izgledao svakodnevni život jedne ovakve porodice?

• Pisma su putovala neprekidno, donoseći vesti o cenama na berzi i zdravlju dece;
• Sezone su određivale život: zima se provodila u gradskim salonima Beograda ili Beča, dok se leto provodilo u svežini planinskih letnjikovaca Pelistera ili Pinda;
• U kući se negovala višejezičnost: sa poslugom i na pijaci govorilo se srpski ili nemački, u poslu grčki i italijanski, a u krugu najuže porodice tihi, melodični aromunski jezik.

6. Mostovi koji ne padaju

Porodice između dva grada pokazale su da čovek ne mora biti zarobljenik uskih geografskih ili nacionalnih granica. One su dokazale da je moguće voleti svoj zavičaj svim srcem, a istovremeno biti građanin sveta, graditi palate i mostove u drugim zemljama i ostaviti iza sebe spomenike koji nadživljuju careve i carstva.

Ta sposobnost građenja mostova među ljudima, gradovima i kulturama najlepša je poruka i najtrajnije zaveštanje koje nam je ostavio cincarski narod.

7. Trgovačke stipendije i zadužbinske veze

Osovine između dva grada nisu počivale samo na profitu, već i na zadužbinama:

• Trgovci u Beču i Beogradu osnivali su stipendijske fondove koji su omogućavali talentovanim dečacima iz planinskih sela u zavičaju da završe prestižne evropske univerzitete;
• Te stipendije su bile uslovljene moralnim zavetom: svako ko završi studije medicine, prava ili inženjerstva bio je u obavezi da bar pet godina radi u rodnom kraju ili u novoj domovini, vraćajući dug zajednici koja ga je podigla;
• Na taj način, mostovi između gradova postali su generatori znanja, progresa i prosvećenosti za čitavo Balkansko poluostrvo.

Izvori i bibliografija

• Popović, Dušan J.: O Cincarima, Beograd, 1937.
• Dabižić, Miodrag: Trgovački odnosi Zemuna i Trsta u XIX veku, Beograd, 1974.
• Faber, Eva: Trieste e i Balcani nel Settecento, Trieste, 1996.
• Kahl, Thede: Aromanian Merchant Dynasties: From the Pindus to Central Europe, Vienna, 2005.
• Arhiv SANU i Istorijski arhiv Beograda: Fondovi zadužbina porodica Kiki, Spirta i Sina.